Zorka je, kao uzorna domaća žena, svako jutro ustajala rano i spremala doručak Martinu iako on to nije tražio od nje, ona je to radila s draga srca.
– ‘ko smi od matere ne ustat? Koliko mi je pelila kako se brak čuva, još mi zvoni u ušima. Sve mi se čini kako viri iza ćoše i gleda šta radim. Šta ti mater usadi, to ti ostane za cili život. I kad umre, ja ću je se bojat. – Zorka je ova sjećanja iznosila s notom ponosa, drago je njoj bilo oživjeti uspomene iz radnog kraja.
– Kakav je toliki stra’? Nije moja punica tako oštra? – i Martin se s veseljem spominjao punice, iako to ne bi javno priznao.
– Smišne su te naše matere. Stide se doći k zetu u goste, a poštuju ga k’o sveca. Mater bi meni rekla vako: „Martin je bolji od tebe, ljudstvo je, brte, vridnije od lipote, pa ti pričaj“. Ima tu i mudrosti i ludosti, ‘ko će to razoputit’?
– Zna žena. – Martin zadovoljno namigne Zorki i počašćen puničinim komplimentom, veselo ode na posao, a Zorka punom parom krene u subotnje spremanje uz potiho pjevuckanje narodnih pjesama. Posebno joj je draga bila ona bosanska „ Sejdefu majka buđaše“.
Zorka je uživala u ređenju kuće i nikako nije mogla razumjeti svoje nove susjede i njihovo negodovanje za kućanske poslove. Gledala ih je i te subote kako ispijaju jutarnju kavicu na svojim terasama ispuštajući dim prvih cigareta i zijevajući od produženog spavanja. A čim je treskanje i brisanje privela kraju, mahnula je susjedama i dala znak za pijenje kave. Nije se Zorka više obazirala na bonton jer se uvjerila kako ga najviše krše oni što o njemu puno pričaju. Nije više gajila velika očekivanja, ali je voljela ljude, unatoč njihovim manama. To mogu zadovoljne osobe.
Đurđa je, naravno, odmah stigla i pohvalila Zorkinu radišnost, ali brzo našla ispriku za osobno ljenčarenje.
– Ja volim subotom odmarati, to je stara navada gradskog sv’eta. Kaj bi delala kad je vikend tak i tak za odmor i opuštanje. Subota je dan za moje gušte, u pidžami do ručka pa papanje, Štefek subotom kuha bažulek s testom, a popodne šetnjica s pesekom. Odmorim i od cifranja jer svejedno nedeljom idemo u našu klet, u brege. Lepo se podružimo s prijatelima, ali me Štefek redovito naljuti jer cugne preko m’ere pa se posvadimo na mrtvo ime. Pol tjedna ne pričamo. I tak, svaka nedelja ista, odmor- umor.
– Oslobodi Bože, moja Đurđa! Ja mislila kako se vi lipo provodite po tim vikendicama, a vidim da sam se privarila. Meni je nedilja najlipši dan. Jutri sa svojim Martinom lipo razgovaram bez ‘itnje, ne će zakasnit’ na poso. Onda se spremamo k misi. Prošetamo, lipo ručamo, ja napravim kuglof uz kavu, popijemo je sa svojim svitom. Nedilja je meni odmor i za dušu i za tilo.
Dok je Zorka govorila, susjeda Biba je uporno gledala u etiketu na Zorkinoj vesti i ne odolijevši iskušenju, uhvati svilenu tkaninu i s čuđenjem se obrati Đurđi.
– Pogleč, kakvu obleku Zorka ima?
-Dobro ti me poplaši! Ja mislila uložina mi ulizla. Ne volim ja te ‘tikete, ja to odma odrižem da me ne škaklji, ma nisam se sitila. Ovu mi je vestu jetrva donila za Uskrs, samo ja ne volim drečavo pa ću je nosat’ okokuće. Što se tako čudite? Da nije krpuša, jadna ti sam ne bila?
– Vrag te taku bedastu. Ova vesta je zadnji krik mode i to original marka. Znaš li ti kolko vredi?
– Voli moja jetrva lipu robu, a meni je svejedno, aljinče k’o aljinče? Ne kupujem ja skupu robu, žao mi rasipat’ Martinove trude, a svejedno su to samo rute.
– Ti nisi normalna? U toj vesti bih se ja zrihtala za izlazak na lepa mesta.
Dok su susjede provjeravale etikete na Zorkinoj odjeći kad im je pokazala i drugu što je dobi od rodbine izvana, Zorka se glasno nasmija sjetivši se svekrvinog komplimenta.
-Moja svekrva nije baš priviše pitoma prema nevistom, zna bocnut’ obe, a digod zna biti i smišna. Nas dvi jetrve se dobro slažemo pa joj ne zamirimo, a njoj to drago. I kako se ova moja jetrva voli dobro uredit i kupit skupu robu, pa se pokazat vako nediljom prid crkvom, svekrva joj jednom reče: „Džaba ti je, seko, kmisna roba, Zorka je lipša od tebe u okokućnom oblačaju“.
Zorkine susjede su svakim danom više razumjele domaći humor njihove susjede i polako učile od Zorke. Potajno su se divile Zorkinoj nedilji i njezinom skladnom braku. Imat će one od nje još toga naučiti.
Iva Bagarić/Tomislavcity
