Unuka, surepica, došla par dana iž Njemačke, babi na selo, pa oprala ono zera svojizi krpica, i na babino golemo zapripašćenje, samo zato upalila mašinu.
– Misusovo ti bilo, ta neće zar mašina mlatit samo za te dvitri aložine? – skoro javuče gledajući unuku kako vinta onu dugmad na vešmašini.
Unuka, napol’ Švabica, nit čudo razumi, nit obadiva.
– Ta, neš, reko’, toliku vodu trošit za dva aljinčeta, bona? – ne odustaje baba u pokušaju sprječavanju financijske, gospodarske i moralne katastrofe.
Unuka se samo smješka, automatski ponavljajući ono švapsko “ja, ja”.
Vidi baba odnijo belaj šalu, pa se vratila kruničanju.
Svaki put bi se iznova stresla kad bi čula kako mašina povlači vodu, a ‘idrofor se stalno bučno pali, na šta bi znakovito zavrtila glavom, kao da se bliži strašnji sud.
Kad se roba oprala, izašla i gleda kako unuka viša te dvitri truljice.
– A, šta t’ je ovo? – reče pokazujuć na gaćice kakve u životu vidila nije, nit’ bi tako nešto mogla i u snu zamisliti. Od kad zna za se, nosi one starinjske pumperice, tako da…
– Tange.
– A…?
– Tange. Veš, baba. Gaćice. – pokaže joj stavljajući tange, ‘nako priko šorca, tamoke di iđu.
Baba se prisenitila. Zadevetila se i zadesetila. Samo što je kap nije strevila.
– Gaćice…?
– Ja.
– Tojo!
– Ja, ja.
– Ujmeocaiisina…to gaće? – primiče se žmirkajuć i u čudu mirkajuć to zera krpice.
– Pa, to je samo zera konapića, bona, kakve te gaćice…
Unuka viša tange smijući se babinoj grimasi, gestama, pitanjima…
Srića, napol je Švabica, pa i ne sluti da ju baba nije ozbiljno s’vatila i kakav bi šok sritnica doživila kad bi znala da “toji konapić” stvarno jesu gaćice .
Kokad bi ti završila na ‘itnoj.
Biralo me/Tomislavcity
