– Šta znači, baba, cinit?
– A?
– Tata kaže da se Ivan
tliba cinit.
– A-aa, cinit… To ti je kad imaš imenjdan, pa se undak moraš cinit da te ne obise za tregere, pa visiš, ogozgar, ki pečenica i sudžuk.
– A?
– Mo, dođu bona, vako ljudi, pa ji mora počastiti neščim onaj kome je imenjdan…da ga ne obise o gredu. To znači cinit se.
– Zašto.
– Tako. Običaj, nu.
– Mene neće!
– Pa, kad ti nisi Iva.
– A?
– Da si Iva, morala bi se i ti cinit.
– Baš ne bi?
– A, undak bi te lipo obisili za kakvu gredu, pa ti visi gorike.
– Kako?
– Lipo. Jame te i obise za tregere ili već nekako, pa visiš strmu. (Pokazuje uz smijeh)
– A, ako padnem?!
– A, ništa…valda bi te kogod ujtijo.
– Ja ne bi to!
– Nu…pa ne’š, bona, sve da o’š…kad nisi Iva. Ali, zato ne’š ni dobit slatkarije, nego samo dobivaju Ivani i Ive.
– Zašto?
– Zato jer in je imendan, čuješ.
– A, ja bi isto dobila….
– Slatkariju, jel’?
(Kima potvrdno)
– A, nemere tako! Samo kome je imendan.
– Zaštooo?
– Ujmoca…! Zato što ti nije imenjdan.
– A, kad će bi-it?
– Imendan? Tebi?
– Aha.
– Nikad.
– A, zaštooooo?
– Pa, kad nema tako’g sveca, ni svetice. Zanovitno ti, brate, ime, nisan ga ni dosad naučila, pa ja. 0
– Ha.
– Šta’š ti kad to više ne daje imena ko Bog zapovida.
– A?
– Eto, bil’ ti sad bilo lišpe da se zoveš Iva, nego Gordana?!
– Ne bi.
– Eto, kad ne bi…undak ti nema slatkarije.
– Ima!
– Eto…kad ima, nek ima. Samo di je Iva rastavilo od Gordane…isss…
– Ha?
– Mo, lišpe mi je Iva, eto, ti.
– Ni-ije!
– Meni je.
– Meni nije!
– Eto, nek nije.
– Nije!
– Jakuće!
– Nije!
– Nema lišpeg imena od Ivan i Iva, et.
– Nije!
– Eto, nek nije.
– Nije!
– Aj’, dobro…nije, pa nije…ti bi tako do jutra.
– Pa, nije.
– Eto, undan ti čekaj da naliđe tvoj imendan. Sveta Gordana…hihi…
– Ne-eću!
– Pa, eto, nemoj…neće ti ni nalić. Kojti dat svetu Gordanu, de…
(Mučaljiva šutnja i duboko disanje, zapravo puhanje)
– Iđen te leć’ tati!
– Šta’š me reć?
– Tako…leću te!
– Pa, rekni.
– Pa, oću!
– Nek’ćeš.
– Tataaaaa…!😁
Nada Beljan/Biralo me/Tomislavcity
