Uz nasušnu potrebu za hranom što je utkana u nagon za preživljavanje, oduvijek je postojala i potreba za uljepšavanjem. Sve donedavno bila je više svojstvena ženama, nego muškarcima. U borbi za ravnopravnost spolova koja je sama po sebi apsurdna, preplavila nas je prava apsurdijada, vidljiva na svim razinama.
Kad je Marina unuka Maja došla u zavičaj iz Zagreba, prilično je iznenadila babu, već na vratima. Veseli osmijeh dobrodošlice u trenu se pretvorio u bolnu grimasu kad je Mara na Majinu tijelu ugledala malu crnu bubu.
– Krpuša!- izustila je prestrašeno i rukom poletjela prema životinjici što se jasno vidjela ispod raskopčane bijele košulje.
– Ona se propuntala! – Mara se oprezno spremala na zahvat skidanja nametnika dajući znak Maji da se ne miče.
– Oće svaka napast na mlado tilo, krvopija je to, a uz proliće i’ ima najviše.
Maja je s čuđenjem promatrala babu, pomislivši na trenutak kako je i pametna baba Mara počela „basati“ što je i tipično za njezine godine, bi joj je nekako žao.
U trenu kad je baba prstima uhvatila malu bubu na unukinu poprsju, Maja je shvatila o čemu se radi:
– Joj, baka! Fakat si pomislila da je ovo živa buba? Nemoj se stresirati, to je moja nova tetovaža, mali crni pauk, kaj nije medeni?
– Nije meda ni vidilo, moja Maje. Dobro ti me iznebuši. Ja mislila krpelj ti prijano za tilo, nije se igrat s krpušom, zna to bit opasno.
Mara je sva usplahirena mahala rukama i otpuhujući sjela na stolicu zagledana u lijepu djevojku Maju.
– A šta će ti to, dite moje? Ja znam da ti ni ćaća ne voli čudinjanja, kokad ga nisi ni pitala?
– Kaj bih ga pitala, ja sam više nego punoljetna. Nije mu bilo drago zbog tetovaža, ni mojih, ni bratovih, ali nas nije korio, samo je šutio, to zna biti gore od rondanja. Ja sam zato malo pobegla sim.
– Šta vrime donese? – Mara je govorila pomirljivijim tonom – pa kad si već tila šarat po sebi, što nisi nasicala križić, kako su radile naše cure u davna vrimena? Što će ti baja na tilu?
– I tata je spomenuo nekakvo sicanje i tursko doba, nisam ništa skužila, mene tatine priče fakat ne zanimaju– Maja je naivno reklamirala svoje neznanje, ali je iskreno hvalila babinu pitu zeljanicu što ju je čekala na stolu prekrivena duvakom, Maja to voli.
– De, idi pitu i slušaj, jadna ti ne bila, taka nepoćutna. Nu, ne zanimaju je ćaćine priče? Tribaš bit sritna što ti ima ko kazat. Ne bi ti po sebi crtala baje da si od slušanja? Sličiš mi ovim sritnicama na televizoru koje povazdan vavle. Krojile bi ljudske zakone, a kršile Božje. Neznanje je velika valinka, moja Maje.
Maji se učini kako bi, jedući babinu zeljanicu, mogla slušati i priču o sicanju, pomalo ju je i zanimala sad kad ima vremena slušati.
– Hajde, baka, pričaj mi o tom vašem tetoviranju. Izgleda da su mladi uvijek voljeli slične stvari, kaj ne?
– Ne znam jesu li volili ili nisu? – započe Mara – znam da su cure po rukam sicale križiće u tursko doba kako bi svidočile svoju viru i tako se branile od turski napasnika. Nije to bilo od obisti, ko ta tvoja baja, Bože oslobodi! Nije se bilo lako bockat iglom do krvi i posipat pepelom, nekad bi se sicanje dalo na zlo, upali se ruka. Doduše, nisu se svi sicali, samo poneko, više ženske, nego muški, a bilo je i nji’- Mara se zagleda u unuku pa tiho pripomenu– Juri su mrska šaranja po tilu, sakrij to kad on dođe u kuću.
– Kaj će tek reći dida Jure kad vidi tetovažu svog omiljenog unuka? Ful me zanima! On iz Zagreba dolazi za tjedan dana.
Iva Bagarić/Tomislavcity
Foto: Ilustracija/Obnova.com/Tomislavcity
