Kad je, davni dana, baba prvi put čula za ginekologa, pa joj natenane razoputili kakvi je to specijalist, najprije nije tila virovat, a kad su je nekako obrlatili, samo što joj svist nije zašla.
“Bošslobodi, pa, kakav je to dotur! A, Gospe moja, velo ti će isan svašta čut…! Mo, nu ti vidi…učit ću školu za prezobrašćinu! Ujmocaisina…Krstin se livom priko desne, et. Nisu tu meni čista posla, pa, ti reči šta oš! Nemeš, stro, o’pogrde slušat, et.
Pa, kaže neće strašnji sud…
Na šta sve čeljad ne okrće, čudi me što nas Bog već nije zviznijo! Bošti lipi sačuvaj i vakog vakta! Tobož’ dotur, a tamo…”
E, reko’, dobro baba i veli.
Sumnjivo do Boga!
Još da su žene, ajde, ajde, nego, eno…sve redom muškadija.
Pa, di neće bit sumnjivo, de…
Biralo me /Tomislavcity
