Doživila baba da i nju “zapane bit u otelu…na krstitkom”, pa se razvezala.
Reko’, baba, valjda, restoran, a ne “otel”.
Ni čut!
– Pravi pravcijasti otel, kažen ti! Mo, da viš ti pusti astala, pusti tanjira, čaša…ono u životu nisan vidla, et.
– Pa, tako ti je u restoranu.
– Mo, ono je, brate, prišlo sedan smrtni grija, ne znan šta b’ ti drugo rekla. Naziđalo, bona, ispri mene cilu ćulu…slobodbože!
Sve računam, odniće kogot to ispri mene…kad vidin, tako u svakog.
– I je si zvala konobara da to rasprti isprid tebe?😀
– Mo, jesan ga đadrila! Makla to kraju, ali nemaš ti di… Sve zakrcalo, nemeš više ni ševerin metnit, et…
Počneš štogot dobljovat, nemeš…sorlja se sve!
E, reko, manita naroda, moj Bože!
– E, baba moja, da ti je bacit oko u super luksuzne “otele”…tamo di butelja košta toliko koliko nemoš zamislit, pa da viš šta je reć iskonica i burđija.
– Ne znan, seko, ali ono je Bogu za plakat! Štajti deset tanjira i deset kašika ka imaš samo jedna usta, de…?
– A, vino koje košta ko osridnje auto…?
– Ujmoca…!
– E, ne znaš ti kakvih seratorskih luksuza po svitu ima, moja baba. Krstila bi se, vala, livom priko desne.
– Mo, krstin se i vako, Bog te pomogo! Satrala se živa, et.
E, reko, sveta ledina…!
Nema ti lišpe neg užinat digdi na ledini. Prostreš salvetu i užinaš ki beg!
– Slažem se baba. Nikakav “otel” nije ni nanio tome. Nema “otela” do ledine, jelde?
– Mo, kakav te otel… Pokora, živa!
Ne bi više, vala, za ljutu muku i nevolju.
Umela se živa, et.
I ošta mi je to?!
Biralo me/Tomislavcity
Foto: Hrvatski krški pašnjaci
