Ki da se Gospa ukazala…
Banu baba u kuću, kad… svi ukućani stoje s krunicom u rukama. Muškadija sklopljenih ruku kleči na kolinim… ne može od njizi unić.
– Ojmisusovo! Misusovo! – zadeveti se – Šta je reć, missovo ti bilo?! – krsti se u čudu, ali se nitko ne pomaknu.
Nit je tko vidi, ni čuje… čak ni nevista, sve dok ju nije potegla za rukav.
– Misusovo! Šta vam je, bona? – pita šireći ruke.
– Ššš… – ušutkava je nevista – Slobodni!
– A…? – zinu baba.
I dok je nervozno tražila da joj se mumentalno razoputi, slobodni je udarac bio izveden i razočarana muškadija skoči s poda glasno psujući.
Tek tada je skontala da na TV-u “igraju lopte” i da zato mole.
– Ccc… Mo, jačudin se… – mrmljala za sebe mašući glavom – Di bi se vi inčije molili veda za toje iskonice. E, moj Isse!
Ni dalje ju nitko nije ni čuo, ni vidio. Igrala se sudačka nadoknada, gol je visio u zraku, pa ne bi primjetili ni slona, neta l babu.
– Mo, nu ti kako u to drelje, ki da se Gospa ukazala, Boš prosti! A, moj Isse! – jadikovala, pa se razočarana vratila “prikuću”.
“Tude je i nako niko ne obadiva”.