Sva zajapurena, trči unučica k babi, s čizmicom u rukama.
Baba nije čula za običaj lašćenja čizmica i stavljanja u prozor za svetog Nikolu, nego neke skroz druge priče o Nikoli.
– Baba, baba… Gje!
– A, diš ti s tizim?
– To je čimzica za setog Nikolu.
– A…?!
– Čimzica…za poklone!
– Kakve poklone?
– Pa, pa…on stavi unutla-a!
– Sveti Nikola će ti staviti poklone…tu, u čizmicu?
– Aha…ako, ako…ako su jepo ošišene, kaze matel. I to se stavi na plozol i, i…
– Na prozor? Misusovo! Pa, šta će čizma na prozoru…oš li da je paščad jami?!
– Pa, ne…nego, seti Nikola stavi poklon, tu unutla-a!
Pokazuje babi zavlačeći ruku u čizmicu.
– Ojmisusovo, misusovo! Pa, oće se oćutit u čizmici, Bog te pomoga?
– Ha…?
– Čizme se, bona, čuju od nogu. Ne virujem da bi ti sveti Nikola tute zavirivo!
– A, on mi je jednom donio šokoladu i lutkisu.
– Ma, je li? A, ja samo znan da sveti Nikola oblazi tamoke di ima siromašni’ cura, pa jim dadne para da se, sritnice, mogu udat.
– Ha…?
– Sirotinja, bona, nema miraza…pundak bi jin on davo dukata…da se mogu udat, razumš?
– Ha…?
– Ma, ne razumiš ti to, malešna si još.
– A, meni će, meni će on svasta donit, jelde baba? Zato jel san bila dobla!
– Jesi li bila dobra, svojoj babi, a?
– Aha.
– Ajde ka’ je tako, undan ti more donit!
– Je li ćes i ti, baba, stavit čimzicu za setog Nikolu?
– Pa, jel ti baba bila dobra, šta ti računaš?
– Aha.
– Ali, baba ti imade samo one grdne, gumene čizmetine, za krnčaka, oko babino…priviše se čuju, bona. Bi li se sritnjak onesvistijo.
– Ha…?
– Mo, nema ti, bona, baba, tako uredni’ čizmica košto tvoje. Ne bi ti se onom ni pašče prikučilo, netal’…
– Jel, jel…ti nisi jos osistila?
– Ja, ja. Nisan još očistila. Potlje će baba…evo, bir rekne još koju krunicu.
Biralo me/Tomislavcity
