U stipanićkim svatovima ove subote je oživjela svatovska utrka. Ona tradicionalna odavno se izgubila u “vremenu i prostoru”. Ova o kojoj govorimo djelomice je oživjela stara vremena i svatovske običaje, ali veselje pobjednika i sudionika utrke bilo je potpuno.
Samo neka je veselo!
Mladencima, Matei i Mariju želimo sretan i blagoslovljen zajednički život!
Ovako je nekada bilo u svatovskim trkama:
Kada bi došli ostali svatovi i kada bi se svi nazočni malo izigrali, a svatovi i malo odmorili, iznese se trka za momke. Najbrži momci iz cilog kraja naticali bi se ko će uteć (prvi stići do cilja). Na trku se mećala obično košulja za prvo misto, a za drugo i treće suknene čorape i bocun rakije. Momci, koji mogu dobro poletit, svuku sve do gaća i odu nekoliko stotina metara (ovisno o terenu, broju i vrsti trkača te važnosti trke) i polete. Koji doleti prvi do cilja zgrabi nagradu koja je na trku metnuta (ko je od trkača ugrabi taj je i uteko – nije bilo foto finiša). Svaki momak trudio se baš da on odnese trku i da se taj dan priča o njemu. Ne samo da je momak, što je uteko veseo, nego se i misto iz koga je, veseli i diči. (zagoričani.com).
Tomislavcity
