Svetac od kopanja
– Dino ti otra nevista i sin, prijo?
– A, ko će in znat… Da je ka niki praznik, štat ja znadem, pa otraše u salaku.
– Praznik?
– Tako rekoše. Da imade ka niki svetac od ašikovanja, da prostiš… – krsti se.
– Evo – reko – gonim osandesetu, a nikad nisan čula za tojeg sveca, vala. Pa, kako to, de? – Oni u smij.
– Svetac od ašikovanja…?! – zanebesi se i prija bečeći oči. – Ujmisusovo ti bilo! Kakav je svetac od ašikovanja, slobod Bože?
– Đa će ga znat! Rekoše ime, ma san smetnula. A i nije naško, tako da…
– Mo, maslaju, prijo, eto ti… Ko će dat sveca od ašikovanja, Bog ti lipi da? I šta in ga to dođe?
– Ama, kan me se, seko! Ka da ja znaden! Kakav vakat, taki i sveci.
Krene dva-tri koraka, pa zastane:
– Ta neće ižinjat sveca od kopanja, ne boj se!😏 Mm… Sveti degenek!
(arhivska)
Biralo me/Facebook
