Kad je ob’lazila rodbinu i pretelje, za posjeta Australiji, od sviju čudesa s kojima se srila, najviš ju, priča baba, uz promaju, zblaznilo što, u većini kuća, nije žena stopanjica, veda čovik.
“One ti lipo side ki begovi, a sritna muškadija poslužuje kavu, mezu… E, reko, umoca isina…!
Priskočiše mlađarija tumačeći joj odredbe Istambulske i ukidanje rodne ideologije.
“Mo, ništa ti ne znan, samo vidin da je muškadija skroz, naskroz postala ženskadija!
To drži ženu ko kap vode na dlanu i sve ženske poslove rade oni, pa di se isan ne bi krstijo, de…
Muško svezalo kecelju i poslužuje, a ona sidi i zapovida.
Pa, di to iđe! Jel to naoposum!”
Što su je više uvrćali da tu nema ništa čudno, ona se sve više žestila.
– Pa, di toka muškadiji da rade ženski posal, a ona nogu priko noge i sidi?!
Ujmoca isina…nemeš, stro, od ruga gledat, et!
Baš mi sritnjaka biše ža.
A, riči rvackog, sritan, ne zna.
– Tako ti je sad svugdi, baba. Prošlo je vrime Vranje Jozipa, bona. – zadirkivaše je unuci.
– A, eto van, sinko…ne bi van se ja minjala, a, a… Pa, kakvo mi je to muško, s kecaljom, de?
Ono, brate, sve je, muško nije, pa ti pričaj šta oš! Baš grdno za vidit.
– Haha…
– Pa, ja, bolon…
– A, normalno je da čovik “sidi i zapovida”, a?
Pogleda ih kao da su nešto gadno “opcovali”.
– Ojmisusivo ti bilo! Mo, meščini, sinko, nit ti je više muškadija, muškadija, nit ženskadija, ženskadija.
– Sada žene prose muške, baba. – zadirkuju je.
– Mojde, bolan, kako je krenulo, neće ti, sritnjaci, smit pogledat u njizi…toliko se to pronaopačilo! Ccc…na šta je to izašlo, da te Bog sačuva!
– Tribali bi bit ravnopravni, jelde baba?
– A, eto in…ko jin je kriv! Zašto pušććaju da jin žena komandira…
– Zašto ne?
– Nu… Isto da dica zapovidaju roditeljim…. Počem, i zapovidaju. Zato i je sve naopako, moj sinko, mm…
Baba je pričala mrtva ozbiljna; popravo se čudila i zgražala, a mlađarija se svemu tome slatko smijala.
– Samo se vi cirlikajte…! Pričekajte da se oženite…neće vam ga više bit smišno!☝️
– E, baba, baba…prošlo je vrime kad je ženskadija vako nosala čoviku kuvere “do pruge”… Nu, gle…
Pokazuju joj neobičnu sliku iz 60.ih… Baba žmirka u mobitel pa odmahuje rukom.
– Bolje i tako neg vako. – zaključi bez truna čuđenja ili zgražanja.
Nije da to odobrava, ali, između dva belaja, gore joj se činila kecelja na muškadiji, nego ovi teret na ženskim plećima…pored živa čovika.
Oni joj s keceljom nije muško, veli, a ovi…
(Ne reče ništa.😃)
Biralo me/Tomislavcity
Foto: Slobodna Dalmacija
