O’sad-dosad, pa, za sveosve, slušam savjete starije čeljadi.
Kad ti reču čuvaj se propuva, ne ispituj zašto i kako, vego poslušaj!
Kad ti reču šuši glavu i ne izlazi pri’kuću mokre glave, ne ispituj, veda poslušaj starije, ne želiš li vasovat, ko ja sinoć.
Kasno oprala kosu, zamotala u ručnik i potlin, s tizin u krevet.
Probudila se, kad…ojme!
Vrat ušćuko, time otpada; siva u slipim očima…živit se neda.
E, reko’, tako ti i triba kad ne slušaš starije!
Nesmin babi ni zucnut.
Rekla bi: “Još si dobro prošla…mogla su ti se usta izokrenit naopako, košto u jedne, ne znaš je ti…”
A, onda bi navela, poimenice i kućile, i nju i sve kojima se to trevilo i na kraju dodala ono uobičajeno: “Živa istina! A, jesan ti stoput rekla: “šuši glavu”, al’, ko će tebi dokazat. Sad drž’, štaj ti ja!”
I štaj sad…mora se prikuću, a glava ki varićak?
Eto ti kad ti je lino šušit!
Šta li ti babe…
Njijov obred šušenja glave, ukraj šporeta, traje minimalno tjedan dana (u litno doba), a po zimi…aiss…do sljedeće ture.
A, ne viruju ničem, veda lugari. Svoj ti posa.
Neće ti se njiman usta izokrenut, ne boj se!
Biralo me/Tomislavcity
