Čuvši kako baba nešto žustro divani s nekom ženom, unuka naćuli uši.
Čim završi pitat će je je li izraz “omeračijo” isto što i “nameračijo”, pomisli.
Čula je, naime, da spominje obadva, pa da joj razoputi…
– Pa, ni ti je to isto, bona. – reče joj kad je priupitala – Omeračit je kad ništa omeračiš… Baš oš tojo. A, nameračit kad se već na ništa nameračiš, pa oš jopet. Namečiš se, et.
– Aha-a! Jedno se odnosi na već prokušano, a drugo na prvu probu. Je l tako?
– Nu… Kažen ti. Kad nešto omeračiš, ili zameračiš, pa zavreš ko june, a jopet vamo, kad se nameračiš…ili namečiš, ko ovce na solilo, eto ti.
– Nameračit je, znači, isto što i namečit?
– Mo, kako j ti bit isto, de…!
– Pa, tako si rekla…
– Nu… Nameči se, bona, nako ko pošćetne ovce u vrta s kupusom. Oslača jim se, pa pogrde upamte i vrcom tamoke.
– A namerači..?
– Namerači… Pa, kažen ti, nu…Evo, rečemo, namerači se nako ko did na rakijetinu. I aj mu ti zabrani, ako si junak!
– Aha-a. Objasnila si vedanako, babisima! Thanks.
Babi biše skroz zanovitno što pita ono što zna svako dite, pa samo odmahnu rukom.
– A, Gospe moja! Pa, šta li vas uče u toj školi, ka tako ništa ne znaš! – čudom se čudila.
Unuka je cmoknu u obraz – nako istrkeća, pa nastavi “ništa bilužiti”, što je babi uvik bio znak da “oda na prstima i ne ometa”.
Razumi ona da “đadrije knjige” nisu tako lake kako neki misle i da je bolje sritnicu ne smetat.
Da je mogla čitati misli, unuka bi je za ovo, o dragosti, živu išćipala po obrazim.
Vako…
Šš… Nek miruje i uči.
“Dobro joj, sritnici, ne prisvedi guica od pusta sidenja nad tim knjižurinom”, krstila se u sebi, pa s uzdahom zaključila: “Da je srića već bi se udala, ko dosadašnje cure.”
Volila je unuku, dakako, i baš zato je žalila za dobrim starim vaktom, kad jedina briga ženi biše da se uda.
“A, nu sad…”
Ispod oka još jednom pogleda nad knjigama pogurena leđa, zavrti glavom i promrsi izlazeć – Uči, uči, a najpotlin – di s bijo, nigdi – šta s radijo, ništa. Mhm… Naopaka vakta, Gospe moja! – uzdahnu i nastavi započetu molitvu – Kru na svagdajni…
U takvim je trenucima bila sigurna da je, s obzirom na vakat, unuka izvukla deblji kraj, slagala se ona s tim, ili ne slagala.
I biše joj je u duši ža.
Tada bi, uz uobičajene priporuke Blaženoj Divici, dodala za nju još po koju. Za svaki slučaj.
Biralo me/Tomislavcity
