Ljutim se kad mi netko kaže: “Jak si.” Još više se ljutim kad mi netko kaže: “Slab si.” Nisam ni jedno, ni drugo, već živim svoj život nekad s većom, a nekad s manjom vjerom u sebe. Ponekad pun nade i oduševljenja, a ponekad posve obeshrabreno, tužno, umorno, ne videći ništa lijepo u tome što donosi novi dan. Živim život svakodnevno padajući i ustajući. Nekad povezan sa sobom, a nekada posve odvojen. Ali valjda to tako treba biti.
Kako god bilo svako jutro moraš sebi poslati jednu poruku. Poruku da vrijediš. Jer zapljusnu li te ove ostale poruke nećeš dobro proći. Ljudi su nemilosrdni. Ne gledaju gdje udaraju. Ništa im nije sveto. Jednoga dana te snažno grle, drugoga drsko odbacuju. Ali navikni se na to. Navikni se da ti ništa tuđe ne daje, niti uzima tvoj unutarnji mir. Budi slobodan! Ishod tvoje priče ovisi samo o tebi. I važno je ono što svakoga dana pišeš u nju.

Mario Žuvela/FB