Svetac od kopanja
– Di no ti otraše sin i nevista, prijo?
– A, ko će in znat… Da je, ka tamađoje, niki praznik, pa otraše u salaku.
– Praznik?
– Tako rekoše. Ka imade taj niki svetac od ašikovanja… Nikad, vala nisan čula za to, reko. Oni u smij.
– Svetac od ašikovanja…?! – krsti se prija bečeći oči – Ujmisusovo ti bilo! Pa, kakav je to svetac, de?
– Đa će ga znat! Rekoše ime, ma nisan upamtila.
– Mo, maslaju te, moja ti… Ko će dat sveca od ašikovanja, Bog ti lipi da, de?
– Ama, kan me se, seko! Ko da ja znaden! Kakav vakat, taki i sveci. Jedžudž i Medžudž.
Ta neće ižinjat sveca od kopanja, ne boj se!
Mm… Sveti degenek!
