Naoposum dite
– Sta je to, baba, zuga?
– A…?
– Tata kaze da je, da je… matel zuga.
– A-a… Misliš da žuga. Jašta veda žuga. Provr sritnjaku na vr glave! To vika rondža, ževka, žuga… Kolje se š njim, eto ti.
– Zasto?
– Zašto…? Zato što ima jezik ka u krave rep. Eto zašto.
– A, ja…? – isplazi ona babi jezik do korijena.
– Mo, grla te ne tila, ti si još nejaka! Samo odrasla čeljad imade dugačak jezik. Najskoli ženskadija.
Smatrajući da se radi o kakvoj vrlini, malena pokušava još više istegnuti jezik ne bi li babu razuvjerila, i po mogućnosti, zadivila.
– Nu, baba! Gle! – frflja pokazujući prstom na junački isplažen jezik.
– Ama, ne plazi jezik, rđo ne bi li! Oš da pratar naliđe!
Ona bržebolje uvuče jezik bojažljivo se obazirući uokolo.
– Nema platara! – raširi ruke nakon pomnog osmatranja.
– Nu. Pa, je si uvukla jezik?
– Aha. – zinuvši što je više mogla pokazuje prstom da je jezik unutra – na sigurnom.
– Pa, štaj ti undak pratar. Samo pogana dica plaze jezik. A, ti si moje naoposum dite. Pa, ja.
Razdragana što nije svrstana u poganu dicu, stade ona žustro nabrajati one koji to jesu:
– I Ana je, baba, pogana! I Iva isto… – unosila se babi u lice nabrajajući sve koje poznaje i za koje je čula.
Zadovoljno se klateći u očekivanju da se to amenuje i još jednom podcrta da oni jesu, a ona da nije – što babi, naravno, nikad ne dosadi – grčevito smišljala čime bi je još mogla zadiviti.
A, baba ko baba… Sve potvrđuje i sve odobrava, a kad bude tokalo, sve će to ona naplatiti, ne boj se!
Baš slučajno za ručak planira rašćiku, pa da vidimo koliko si naoposum.😃
