Po starom dobrom običaju, poslije svake pobjede repke, tv ekipe se razmile tražeći matere, babe, tetke… zaslužnih igrača (čak i po koju babu protivničkog igrača), pa sve nakite pustom patetikom; te kako su skromne i skrušene; kako mole da in ni pratar nije ravan, te ovo, te ono…

Čeljad viče: “bravo, svaka čast!”.
Padaju pohvale, lajkovi se broje u tisućama, a reporteri trljaju ruke bacajući se u potragu za kakvom novom babom.
Samo još fali baba od voditelja i komentatora, al ima vrimena…

Prođemo li Brazil, kokad će na red doći i babe sakupljača lopti. Imaju i oni babe, nu.
A, našoj babi utužilo i dokundučilo.
Pojde se sritnica što njezina čeljad tako prikoviše begeniše “toje tuđe babe”, pa ukumila žugat:
“To b ti reko to nikad babe nije vidilo! A, moj Isse! Ki da nemaju svoje. A, šta vali vašoj babi, de?”
Unuci joj svečano obećaše da će ju izgrlit i izljubit uzduž i popriko ako izmoli da prođemo Brazil.
I da će je mumentalno dat u novine.
I na TV.
I na Misec…

Samo da još njizi dobijemo, i više joj nikad za nikad neće dodijavat “s iskonicama”.

– De te vi… samo se vi šprdajte s babom. Kokad vas je lopta rodila i odgojila. E, moj Isse!
– Ma, nema tebe zemlja, baba! – smije se unuk – Nisu te babe tebi ni do kolina! Da nije tvoji činaša, džabe ti sve…
– De ti, de… šprdaj se ti s babom i činašim!
– Kakva šprdnja, baba-aa! Znaš ti ko je Brazil! Neću od stra smit gledat, eto kakvi su. A, samo da znaš kako nam se rugaju…
– Ko… oni majušni?
– Ne, ne… ovi nisu majušni, nego ko od brda odvaljeni. Životniji od naši.
– Aj, bolon okani se babe, Bog ti lipi da!
– Molim te reci koji činaš, pa ako, daj Bože, prođemo, ima da… Ma, ima da ti saziđamo kapelicu na srid podvornice, pa, da viš šta je reć baba! Je l važi?

Vidi baba da se mali neće lako okanit, pa ovlaš upita:
– A, okle su toji?
– Brazil? Pa, iz Brazila.
– A, di je to lipo?
– Južna Amerika, baba.
– Amerika…?! – odmahnu rukom – Đa ti Ameriku! Od njizi je svaki belaj. Mhm…
– Zato, bona, moli da im stučemo zube! – požuri se mali ne objašnjavajući razliku između SAD-a i Južne Amerike koju ni sam nije baš znao, niti je mario.

Cili se dičji svit slio u jednu jedinu želju – da nekim čudom prođemo Brazil, pa makar i na golim kolinim.

Biralo me