Kažedu neki da naša kršna pre’sidnica nije žest virnik jerbo iđe na jogu.
Ojmisusovo, nek žena džogira, št’udi!
Mora isan pazit na liniju, najskoli kad ga je Bog dajo nako kršna.
Pa, još pres’idnica…
I ja bi, vala, i džogirala i plaćala teretane da mi se bicepsi i tricepsi ne opušću, ali sam se kasno duisala, pa zato i ne iđen u toje teretane…
‘Taš ić’ kad je, i’nako, već sve privršilo miru.
A, iman i mali vrtlićak vr’ kuće, bolje nego ikakva teretana, pa još bresplatno.
I jope ne marim, pa vas, jadan, zašužnjijo…
Običan čovik se, nekako, prikoviše lako upušće i pripušći, kad ga već nije zapalo bit pres’idnik države jal Vlade, pa dok se obazdreš oko sebe, jevo ti drobine, jevo guščetine, sala, celulitine…
Ali kad si važna, svicka šunjka, oliti njuška, nemeš baš takav ‘odat, nu…
Nije red, brate.
Obično čeljade, slobodno more bit’ i truntavo i na ender…ajde, št’udi…
Ne bi ti se, vala, ni pater Ike podrugiv’o… pa i on je, bome, jedar, pa, ja.
Ali, ako si pres’idnik, to je već drugo…
Eto, vi’š…u svakom zlu ponešto dobrog.
Bar se ne moram džilitat’ po onizim pustim spravama za mučenje.
Bir ji vidin naježurin se.
Nit ji znaš upalit’, ni izgasit, pa’š još zglaizat…
A, zbog čega?
Porad budalašćina.
Svoj ti posa…
Eno jim pa nek se oni prpaju s tojim jogama i spravama i istezanjima….
I brez mene!
Pa, još i plaćat’ za toju pokoru!
Što neću…!
Malo me satraše kućni i prikućni poslovi, pa ću još jogirat…
Taman posla!
Ta nisan manita.
Ima ko ‘oće.
Pa, reko’; ajde, bolon, pater, pušći čeljad nek manita i džilita se kad su maniti.
Samo nek potlje ne žale što jim je vrtal zašužnjijo u korovu i (s)puževima.
Undak prezveze plaćat’ vrtlara, ako o’š da liči na išta, bar ipriljuba.
Ako mene pitaš; rađe za džaba džogiram u vrtlu, nego…
Al’, jopet, eno jin tamo…nek rade šta ji volja.
Demo-kracija brate – kraćenje vrimena čim bilo.
Da je ubit vrime, pa š čime god; jogon, pilatom, poncijem, eurobikom…
Čeljad priviše zali, pa ne zna di udara.
Onima koji nisu, i motika more dat ruke, nu…
Ono, je da’š dobit koji žulj, koji put se očepit’, iščaprljat i isplisnit’, al’ št’udi…
Samo da nije toja đadrija joga.
Goni!
Mo, nu ti vid’…’nači, još ću plaćat’ da se satarem i usalacam…ujmisusovo, missovo!
E, da nam za to znaju pokojni didovi i babe, velo ti bi se okr’ćali u grebu, moj Bože!
Kokad bi rekli nešto u stilu: ‘Vi’š ti đadrijeg vakta! Vala Bogu da nas je mitijo!’
Nada Beljan/Tomislavicity
