Propuv, zepe i punica
Niki ti Merikanac oženio našku curu i štaj ti bit… Za tili čas osvanula knjiga o punici.
Uz kult punice, navodi on još dvi krajnje mu čudnovate stvari:
* stra od propuva i
* nosanje zepa po kući
„Za krepat!“ – veli.
Malo je reć da se baba u čudu krstila livom priko desne kad je čula čeme se toji iščuđava.
Najskoli se zadesetila zbog šprdnje s propuvom.
Ujmoca i Sina… Pa, je li toji sa svojom, de?
Mo, nu ti vidi… – iđen se šprdat s propuvom…
Odman viš da to nije sa svojom, nu.
Ne znan, vala, kako je toja tila poć za nj.
Šprdat se sa zepom, s promajom… E, nalet te bilo, đadre!
Pa da nema zepa, su čin bi isan stoplijo gnjate, de. Najskoli za južine.
A, tek kad dere propuv…
Žalosna ti majka! Umete! Samo se manit more šprdat s tizin!
Pa, ja. Di neće…Sritnica vika kuburi s promajom, a on… Džabe ti lugara, vuneni pas, suknene bičve, zepe, čerma, vruća cigla, guma za vrilu vodu…
Ne zatvoriš li na vrime da zuzbiješ promaju, džaba ti sve.
Reči ti tojem Merikancu: Kog je zmija ćonula, i gušćerice se boji. A, propuv ti je gori od zmije.
Tako ti njeme reči!
Naprišivala se tako ona prezobraznom Merikancu što je ujde za srce, ko niko.
Lako njeme…
Na Merikanca ti neće ni propuv, ni crljeni vitar!
To se, meščini, naosumi samo na našku čeljad. Nanjuši te ko miš slaninu.
Nameči se, šta li!
Di god treviš koga da ima stra od promaje, kokad je naško čeljade. Sto nasto!
Neće na tojeg Merikanca, ne boj se!
Ta, nije propuv od jučer, nu.
