Sjeti se
Samo se sjeti Mojsija i mane
koja je svako jutro padala,
dok su 40 godina išli kroz pustinju.
Bila im je blagoslov i Božji dar
jer nisu imali vremena sami sebi pripraviti hranu.
Koliko im je trebalo hrane
– samo onoliko koliko su mogli pojesti u tome danu.
Jesu li se mogli najesti za svoju obitelji
– nisu.
Svatko je jeo svojim ustima
i mogao provariti
samo
jedan doručak,
jedan ručak
i jednu večeru.
Svaki put kad bi skupili više hrane
od onoga što bi im trebalo za jedan dan
to bi im se predvečer ucrvalo.
Uzalud su nosili cijeli dan
kad bi se na kraju sve pretovrilo u smrad.
Tako je i s nama.
Sve mislimo da nam još nešto treba,
a zaboravimo moliti
za svagdanji kruh,
zahvaljivati za njega,
blagovati ga
i podijeliti s onima koji imaju manje od nas
– a ima ih tako puno,
samo počni gledati oko sebe
i vidjet ćeš toliko prilika za ponizno služenje.
Bog ti svakodnevno progovara,
a tvoje je
hoćeš li čuti ili nećeš,
hoćeš li imati dovoljno
ili ćeš trajno žudjeti za onim što ti ne treba.
