Možda ne bi prošla u Hajdučkim Vrletima na manifestaciji “Dobro slaži i ostani živ”, a do prvoga travnja triba dugo čekati, a meni se ne da do tada čekati, pa je svitu moj evo na vidilo:
Svi koji se godinama griju na pelet pokoru viđaju: ‘di i kod koga kupit, ‘di je kvalitetniji i povoljniji. ‘Oće li ga bit’ ili neće?
Nećemo nikome praviti reklame samo ću reći da ne tako davno stiže pelet u moje selo, kod moga susjeda. Pri istovaru prosulo se nešto malo, kad od drugoga komšije kokoš navalila, ćopa li ga ćopa. Neda se ot’rat’. Sutra dan imaš šta vidit’ i čut’! U kokošinjcu, kako susjed reče, na pologu je zatek’o tu istu kokoš koja snese kuvano jaje, a prije no što ga je snila na kljun je bacila jak plamen, jači od plamenika bilo koje od ovi’ današnji moderni’ peći. Potrajalo to dugo i susjedu nije bilo druge nego je smaknut’, da je se riješi.
‘Ko će svaki dan ist kuvana jaja, kad triba jaje i za kolač i ovako i onako. Drugo, stra’ ga je bilo i izbacivanja plamena na kljun da ne bi, ne daj Bože, izazvala požar u kokošinjcu.
“E, to je pravi pelet!” – reče susjed i držite se toga.
Ante Đikić/Tomislacity
