Opet se prid izbore svi uzletali oko žena.
Tribalo bi ih, viču, više u Saboru, Vladi, Nadzornim i inim odborima…
Pa ih nazor trpaju na liste samo da in reknu da su moderni.
A, sve ostaje po starom.
Šta jedna blagajnica, koja prostoji uz blagajnu cili bogovetni dan, za nikakvu plaću, ima od tojih ženskih kvota, de?
I za vrime komunizma je bilo ženskadije na vodećin položajima, poput drugarice Planinc, pa je li mojoj ili tvojoj materi, zbog toga bilo izere lašnje?
Jesu li te drugarice na vlasti, i one drugarice iz AFŽ-a, pomogle “drugaricama” na selu, s čoporom drčajine, da, ako ništa drugo, barem imaju struju i vodu?
Jakuće!
Ko i danas.
Bojin se da bi se s tojim kvotama opet moglo, na mala vrata, uvesti kripto-AFŽ, a undan, neka nam Bog pomogne.
Opće je poznato kako su, navodno, drugarice partizanke bile daleko osornije i veće pogrde od drugova partizana, a drugarice iz AFŽ-a veći Lenjini od Lenjina.
Zucneš li jednu, bolje da te nije!
Unatoč sveg tog terora, oskudice i neimašćine, od materijalne do neimašćine prava na bilo što, naše su žilave žene, ne samo priživile, nego i golim rukama, od’ranile i podigle na noge gomilu dice.
Bez vode, bez struje, bez cipala, bez plaće i ženskih kvota…
Nije da in ne triba…
Ma, prije svega, triba poštovati pravo na dostojanstvo, a ne ih unižavati hebenim kvotama i pribrojavanjima po listama, ko da su ovce.
Enti kvote ćaćine!
Nosi ti to svon ćaći…naman ne tribaju!
Pustite ženu da slobodno i ponosno bude žena i bit će joj to najbolje priznanje.
Biralome/Tomislavcity
