Pa, kaže neš grišit…
A, štaj ti reć, seko…
Čeljad se danas prikoviše ulinila, pa joj se teško i smijat, veda se, misto njizi smije ko niki crtež, štat’ ja znan…
Pokazo mi unuk, na’nom đadrijem televunu.
“To ti je, baba, smiško. Ka’ ti je ništa smišno, samo upreš tojo.”
Miči mi, reko’, to s očiju! Prti!
Mo, nu ti vidi… Crtež će se smijat misto isana, ccc… Ujmocaisina…!
Krstijo bi se, vala, livom priko desne, et. A, da vi’š ti kako se to iskeljilo…toji crtež, bona. O’ strava ga nemeš gledat, et.
E, svašta ti će isan doživit u’vi vakat, čeljadi!
Upri, veli, u crtež da se, ko tamađoje, smije namisto tebe…ccc.
Gospe moja, ja crna vakta i zemana!
Ne znan, seko, veda škropit sveton vodon, et.
Biralo me/Tomislavcity
