Oblači baba unuci misnu robu.
Mora se k misi jerbo su Nevina dičica.
A, unuci vele dodijale svakodnevne mise, te glasno protestira braneći se pokušajima da joj baba skine nosnu robu.
– Neću-u! – kmeca i viče odlučna braniti pravo na slobodu izbora.
– Misusovo ti bilo, kako neš k misi ka su Nevina dičica, de? – uvjerava ju snagom svetih argumenata – Pa, je l ti znadeš kako je Irud, Bog ga smejo, pobijo noliku nevinu dičicu… Je l znadeš?
Unuka se pravi ravnodušna, no baba zna koliko voli priče, pa nastavi ne bi li ju obrlatila.
– Toja pogrda je tila ubit malog Isusa, znaš oko babino… – zavrti glavom kako to već babe čine.
Dite najednom ušuti i naćuli uši. Ma, ko smide krećat u malog Isusa, ljubimca sve dice svita! – govorio zabezeknuti pogled.
– Ja, ja. – kimaše baba zadovoljna što je pridobila njenu pažnju – Tijo šejtan ubit Isusa, pundak poubijo svu dicu.
– I Isusa?! – ote se maloj krik zaprepaštenja.
– Mo, jok Isusa! Veda drugu dicu.
– Ko je ubio?
– Pa, Irud, bona. Kažen ti.
– A, zasto?
– Zato što je šejtan, eto zašto. I on i Irudica.
– Ha?
– Žena mu. Irudica. Što je osikla glavu Ivanu Krstitelju.
Ha! – užasnuto će mala s rukom na ustima.
– Ja, ja. Ona i pogrda joj ćer osikoše glavu sveton Ivanu. Viš kakvi su to šejtani, bona!
– A, a… di je ona sad, baba?
– Ko?
– Udica.
– Irudica…? Na dnu dnuce pakla, ja di će drugo bit, nu. A, manjka ti irudica i prez nje! Iss…
– A?
– Ko god nije nako ko Bog zapovida, to ti je irud i irudica. Razumiš li!
Unuka potvrdno kimnu.
Pitanje je koliko je razumila od babinog vironauka, a nije ni bitno. Dok joj je sve lipo razoputila dotlen joj baba već navukla misnu robu, a da dite toga nije ni spazilo.
To je reć majstor!😊
