Kad je baba rekla da ne zna ni jednu bajku i da joj zbog jugovine “puca glava”, unučici se smililo, te predloži da joj ispriča “Ivicu i Maricu”.
– Oces, baba, ha?
– Ajde, dušo moja, pričaj babi, de. Morti glava umine.
– Oni su bili isli kloz sumu…
– Ko to?
– Ivisa i Malisa…
– Njizi dvi. Same?
– Ma ne! To su, to su blat i sestla.
– A-a. I šta biše š njiman?
– Pa, pa… bio je mlak i… Oni su bili zalutali… i, i…
– Dica?
– Aha.
– Sama?
– Aha.
– U šumi?
– Aha.
– Po noći?
– Aha.
– Ujmoca i Sina… pa, kud ji rđa nosa u šumu obnoć, missovo ti bilo? A, ja di to jim je materusina?!
– A, vesisa ji tila metnit u lonac! Za lucak.
– Ojmisusovo! Evo me popadoše ježurine, nu… – pokazuje zavrćući rukav.
– Ali, ali… oni, oni su pobignuli, baba.
– Znači nije ji višćica skuvala za ručak.
– Ne.
– Mo, bajka ti vedanaka, oko babino, samo… ne voli ti baba baš toje strašne; di drčina basa noću po šumi i di višćice kuvaju dicu u loncu. Undan se babi po noći klapi, pa nemere spavat.
– Pa, pa… to je bajka!
– A, kršna in bajka, nema šta. Od dragosti je slušat, et.
– Ha..?
– Mo, bolje ti je bilo izmolit anđelu čuvaru, moj sinko. Nalet ti bilo višćice! Malo ti ji i prez bajke. I kakva je to priča za dicu, sačuvaj Bože! Nazor oće da dici zađe svist o stra, šta li…
– Pa, to je… to je bilo na sutani.
– Crtani…?! Ma, da san ti misto matere, ne bi ga ti gledala toje stravote, ja t kažen!
– A, ja volin sutani!
– Voliš kad višćica ujti dicu da ji svari za ručak, je l?!
– Neee! Oni su… oni su pobignuli-i!
– A, šta da nisu?!
Dite se zbunilo. Nije znalo šta bi odgovorilo. Niti je razumilo pitanja.
– Pobinuli su-u! – ustrajavaše sve glasnije.
– Dobro, jesu, ali – reko – šta da nisu? Bi li i tada volila toji crtani? To pitam.
– Nije! Oni su pibignuli-ii! – povika mala na samom rubu plača.
– Dobro, dobro, aj… – pomirljivo će baba. Znala je da je ditetu zadala takav koan na koji ni najvrsniji budistički svećenik ne bi znao odgovoriti.
Ma, opet, ne mogaše izdurat na toje “stravote” koje bi, kad bi se nje išta pitalo, tribalo dici strogo zabraniti, ako baš ne želiš akasta dite istrat iz pameti.
“Ne mere dite molit ko odraslo čeljade, Bože moj, ma isto – študi časomice izmolit Anđelu čuvaru, misto tizi manitašćina, de…”
Biralo me/Tomislavcity
