„Gorko plače Gospa draga,
Ona mila Majka blaga,
Radi muke Sina svoga,
Sina svoga predragoga.“
Korizma je, sad su sveti dani. Sad ne piva ni ptica na grani – kazuje nam jedna duvanjska baka čestu izreku u korizmenome vremenu koju bi i njima govorili njihovi roditelji i stariji.
– Svaki dan bi u korizmi pivali Gospin plač,i kod kuće i kad bi išli čobanovat. Nosio bi se molitvenik, ko ga je imo, a obično bi jedno čeljade imalo molitvenik pa bi ostali iši za njim i molili. Petkom bi molili Put križa … I malo ko da nije znao napamet sve to pivat i molit i nisi se mogo strpit da ne plačeš. Zaplakalo bi i mlado i staro, a kako ne bi kad ti je prid očima Gospa i patnja njezina sina Isus Krista.
Boga se molilo i postilo se često o kruvu i vodi. Digod bi ponili glavicu luka ili prosijali šeničnog brašna pa napravili pušu – kašu.
Prvošnje bi cure ili mlade petkom šušile (jeo se suhi kruh i pila voda tijekom dana), a nakad se i žežinjalo (samo jednom u danu se jeo suhi kruh i nakon toga bi se napilo vode, a u nekim dijelovima našeg kraja izostao je i taj jedan obrok).
Danas se ne posti i ne moli ko nekad, iskralo se…
Z.S./Tomislavcity
