Stukavanje je naziv za odgojnu mjeru koja se najviše primjenjivala u dječjem odgoju vjerujući kako se „trn oštri iznejaka“. Ogledala se u blagim opomenama i postavljanju granica u ponašanju. Za osobu koja je svojim postupcima prelazila granice pristojnosti, znalo bi se reći:
– Vidi se da nije stukavano.
Za odgoj su uglavnom bile zadužene majke jer su očevi izbivali od kuće zbog posla, ali se ćaćina zapovid posebno uvažavala i cijenila. Jure bi tako u pismu, što bi ga slao u mjesec dana, davao upute koje bi Mara naglas čitala pred dicom.
– Neka te dica dobro slušaju. Ne daj povr’ sebe. Antu triba malo više stukavat da se ne otme, a Ivana triba svitovat. Nek iđu k misi svake nedilje zajedno. Nejači neka ne zaugrizaju jedno u drugo. Ko ne sluša, pucni ga malo šipkom po guzici i zapriti da ćeš meni kazat kad dođem. Ne daj Bože da se na vas požali učitelj, pratar ili starije čeljade.
– Slušali su Marini bez pogovora, kokad im je se uvik trubilo, – prisjeća se Anđa.
– Ja sam svog Tomu vodila dokturu jer su učitelji govorili da ne tendi za nastavu i nema mira u klupi. A kad sam prid babom pročitala šta mu je dokturica napisala da je hiperaktivan, umalo me baba nije ubila: “Kakav iper aktivan, ne stavljaj mi ditetu granu na put. Taki mu je bio i ćaća. Nije mu se dala škola, a kad je podresto, nije bilo takog radnika.“
– Manji bi govorili da je „s đavlom“. Da si ga vodila dokturu, vako bi mu napisali ko i Tomi. A to ti je do vrste, moja baba. -Anđi je bilo drago ukazati babi na lošu stranu muževe obitelji, samo što baba to nije fermala.
– Sve ti je u vrsti. Ako nije sve, jesu dvi ise, a ona treća se more popravit stukavanjem. Potegnu nekad dica i na materinu tragu. Ovu zadnju rečenicu je promrmljala sebi u bradu.
– Tribat će Manje u školu otić kad dođe za koševinu. A ja ću Tomi zapritit da se smiri.
I na kraju školske godine, dođe Manje na roditeljski sastanak. Kad je nastavnik počeo naglas čitati Tomine jedinice, dodija Manji pa ga prekide kod pete i priupita:
– Šta mali ima iz vladanja? Vidim da od znanja nema ništa.
Nastavnik malo nevoljko odgovori:
– Iz vladanja je odličan, petica. Popravio se u vladanju, ali…
Ne dopusti mu Manje da nastavi, već mučnu situaciju prekide na svoj način.
– Eto vidite, što sam ga ja učio – petica? A što ste ga vi učili -salte sama jedinica ? Ne valja vam rađa, eto ti.
Što u zbilji, što u šali roditelji počeše pitati za ocjene iz vladanja svoje djece, a isprovocirani razrednik je odgovarao:
– Odlični su, svi imaju petice iz vladanja…
– Moj je Tome beli bio nesmiran, ali sam ga ja naučio redu. To je moje područje. Ne bi udilo ni učitelje malo stuknuti. Po meni je valinka ako ti dica ništa ne znaju?
Svi su znali za Manjin humorističan način pa mu se ništa nije zamjerilo, a ona o „stukavanju“ još zvoni u ušima.
Iva Bagarić/Tomislavcity
–
