– Ma, šta jim znači to “novo normalno” što stalno ponavljaju? – baba će unuku, zagledanom u TV.
– Znači ono što ti uvik ponavljaš, baba; da u “današnji vakat ništa nije naoposum i ko Bog zapovida”.
– Pa, i nije ti ga.
– Eto. Tako i oni kažu, samo što uz to dodaju da je to sad “novo normalno” i da se ono “staro normalno”, ili, što bi ti rekla što je “naoposum”, više ne pika za normalno.
– Misusovo!
– Ja, ja. Vidiš ovoga – pokazuje glavom na ekran s kojeg se ceri lice gurua cjepiva, Billa Gatesa – Ovi ti je reka da svit triba oslobodit “beskorisnih izjelica”, odnosno starčadi, jerbo samo žderu, a potpuno su beskorisni.
– Ovi gadonja?
– Ja. Toji gadonja.
– Pa, toji je stariji od mene, Bog te ne ubiće. A, grdan ki konjska smrt.
– Ali ima parusina na bacanje, a to čovika prolipša.
– Mo, nemere ovo dragi Bog prolišpat! Nu mu očiju… Na vr’ glave. Pu… O’ strava ga nemeš gledat. Ježurine me ‘popale, vala, ev…
– Nemoj ti da moram zvat ‘itnu, baba!
– Trni pogrdu! Zapunut će isana, ki zmija!
– Baš, vala. Ako već želi smanjiti broj ljudi, kako govori, ne triba mu drugo nego da se češće pojavljuje na TV-u. Je l’ tako, baba?
– Nu…
– Čoviku prikoviše skoči uja i eto ti belaja.
– Prikine isana, ja. Trni pogrdu!
– A, stvarno je ružan!
– Ki konjska smrt, et.
– A, šta ti to znači, baba, “grdan ki konjska smrt”? Zašto bi konjska smrt bila grdna? Ili grdnija od ovčje ili svinjske smrti?
– Tako se kaže, bolon.
– Pa, mora bit neko značenje.
– Ne znan ti ništa, samo znan da je toji gadan ki konjska smrt, pa šta značilo, da značilo, et.
Biralo me/Tomislavcity
