Rodijak Iko, kum Mate i ja se i dalje redovito sastajemo u našem omiljenom kafiću, ne grlimo se i ne ljubimo ni sa kim, ali se rukujemo s poznatim nam ljudima, pa kud puklo da puklo. Nije da se priviše bojimo virusa koji se širi po svitu, ali pročitamo svako jutro šta o toj zarazi piše u novinama. I još nešto; sada redovitije nediljom idemo kmisi, a i na Laudatu češće nego prije pogledamo misu radnim danom.
Ovi dana smo imali puno tema za razgovor uz kavu, toliko da ih nismo mogli sve ni obuvatit ni kad bi i rakiju poslije kave popili. Prinit ću vam, poštovani moji štioci, jedan mali dio našeg ljudikanja u zadnje vrime. Nešto ću pripričat a nešto citirat.
Rodijak Iko misli da su ovaj novi virus izmislili oni ljudi koji tvrde da je se ljudske vrste priviše namnožilo na zemljinoj lopti, pa da broj ljudi triba smanjit na samo dvi milijarde. Takvi, veli on, potječu, uglavnom, od onih koje se prezivaju Rokfeler, Rotšild, Gates i slično. Oni misle da su oni mali bogovi, po rodijakovim saznanjima.
– Oni su proizveli Variolu, pardon, Coronu (lat.: vijenac, kruna) i dali joj latinsko ime koje navješćuje da će se ona širit ukrug po ciloj kugli zemaljskoj, sve dok ne potamani dvi trećine zemljana – kaže rodijak Iko – i dodaje da je on negdi pročito – da su ti koji su izmislili Coronu proizveli i lik protiv nje kojim mogu za najdulje tri miseca spričit širenje tog smrtonosnog virusa.
– Ja mislim da je uzrok ove najnovije globalne zaraze – kum Mate će – to što se ljudi sve češće rastaju od sebe, od svoji žena i dice, a mnogi i od Boga. Čitam niki dan da je se i u našoj Rvackoj, prvi put u povisti, prošle godine vinčalo više ljudi sudbeno nego crkveno. A u zemljama oko nas je odavno tako. U Africi poidoše sve skakavci, u Vrancuskoj ratuju sa stinicom, u Straliji misecima sve gori. Po svitu su sve češći zemljotresi, poplave, vulkani vriju, pitam se da nije blizu smak svita? U sve nabrojane svicke nedaće – dalje će kum Mate – odlično se uklapaju ovi tzv. islamski migranti. Nisu oni samo migranti (lat.: seliti se, kretati se) nego pravi nasilnici i teroristi, kojima je cilj zatrti ono malo kršćanstva što je ostalo u Evropi. Ako nemaju zle namjere, zašto se ne kraću prema svojim bogatim islamskim državama. Čuo sam na televizoru od glavnog islamskog vođe za Rvacku da je naš papa potpiso prošle godine neku deklaraciju, memorandum, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima zajedno s najvećim islamskim glavešinama na svitu. Bože, da mi je saznat šta sve piše u toj Deklaraciji!
– Kume Mate – ja Bariša ću – nije ti manito to što se pitaš je li blizu smak svita. Izgleda da smak svita neće doć odjednom, nego postepeno, što je uočljivo svaki dan; iz dana u dan ima sve više nastrani ljudi, obitelji i državni vlada. Kad će i oće li ikada stat taj svitski napridak u propast? Sudeć po knjizi Sodoma, koju sam ovi dana pročito, đava je duboko ušo i u naše crkvene, reklo bi se, strukture. Autor knjige je neki Vrancuz, koji je bio katolik pa sad više nije. Piso ju je četiri godine obilazeć mnoge poznate i nepoznate ljude i gradove po svitu. Posebno je bio znatiželjan oko toga šta se događa u Vatikanu i kakvu su politiku vodila dva živuća papa i njihov prethodnik, naš rodijak, sveti Vojtila. Niko me nemere uvirit da taj anticrkveni projekt nisu naručili i platili neki sotonisti. Zamislite, knjiga je u prvom izdanju odma objavljena na 20 jezika. Autoru knjige jedini je bio cilj objavit, s povodom ili bez povoda, šta nevaljalo rade crkveni ljudi. Premda skoro uvik navodi od koga je nešto sazno, ne virujem naskroz njegovim, uvjeren sam, naručenim, često pamfletskim, zapisima. More po svitu nevaljat trećina svećanika, biskupa i kardinala, ali nemere dvi trećine. Zaboravio Vrancuz da je naš Isus reko: Ni vrata je paklena neće nadvladat (Mt 16, 17-19). Uvjeren sam da iza ovog projekta stoje, glavom i bradom, stari nepretelji Crkve, masoni. Vidite li, rodijače i kume moj, kako se ovi dana i u Rvackoj oni razotkrivaju svađajući se međuse. Jedni su kao nelegalni, Gabrić loža, ali su ogranak srpske lože, a drugi su kao legalni, ali im je prisidnik neki Vlahosrbin Kuvelja. Zar mislite, sugovornici moji, da su se slučajno od 14. do 16. veljače 2020. u Minkenu skupila i vjećala sva svitska politička i masonska sila pod nazivom Minhenska sigurnosna konferencija? Jesu li tamo dogovorili do kada će trajat virus koji su pustili iz boce?
Primjetio sam kako su me rodijak i kum zabrinuto gledali ne znajući odgovor na moj upit, kao što ni ja ne znam. Zato smo pribacili razgovor o našima domaćim temama. Nije nam ostalo nezapaženo da je euron Plenković dao Srbovim još jedno pravo, da sami sebe dogodine popisuju, da je prisidnik RH, Zoran, kršćeno Marijan, Milanović u svom anarhističkom naletu posmico sve biste rvacki velikana na Pantovčaku i da adezeovci peru svoje prljavo rublje na očigled cilog svita. Reko sam njima dvojici:
– Dok se u Adezeu svađaju, ko će bit glavni, veliki ili mali globalisti, za priuzimanje vlasti u Rvackoj žestoko se spremaju stari i mladi komunisti. U Adezeu, zapravo, za čelnu vlast ratuju jugoslavenska i evropska loža; rvacka loža kao da je u toj stranci ugašena.
– Možda im svima pomrse račune Rvacki suverenisti – rodijak Iko će.
– Daj Bože – kum Mate i ja ćemo istovremeno, a on još doda: – Šta nam je onda činit, kume Bariša?
– Nema druge nego bolje se molit Bogu, razgovarat s Bogom. Kažu naši pratri da je molitva razgovor s Bogom; ali razgovor mora bit razumljiv i jasan a mi svi moramo bit više nego do sada pobožni. Nije pobožnost samo za ženske. Ne zaboravimo ni onu koju su nas najčešće naše matere učile: Ko se Bogu priporuči, Bog ga od sebe ne odluči. Iskoristimo priliku sada kad slavimo uskrsnuće našeg Spasitelja, dragi prijatelji moji!
Bariša/Naša ognjišta
Zagreb, 12. veljače 2020.
Foto: Ilustracija
