Piše: Stipe Ćurčić/Tomislavcity

A tu si dakle! Zgrabim je da je onako muški otvorim, ali iz kutije začuh nježni glas koji mi reče:

– Čuj, nemoj. A zašto nemoj? – upitah.

– Zato što ću ti sada ispričati svoju priču. Znam da si veliki sladoguz, ali strpi se malo.

– Može, ali nemoj duljiti, jer moram pojesti nešto slatko.

– Dobro, reče. Dakle, ja sam ta otmjena bombonjera. Sinonim za poklanjanje s nekom posebnom pažnjom. Vidjela sam mnogu ljudi u tvome kraju i bolje ih poznajem nego ti. Ali, da ne duljim… Dakle, kažu da sam stvorena u jednom velikom gradu i da je kombinacija mojih sastojaka, ako oduzmemo celofan, plastiku, karton i mašnicu, jedna velika tajna. Iskreno, nikada nisam povjerovala u tu marketinšku laž. Kao i većina ljudi, uglađena sam forma s malo sadržaja ili, kako se to kod vas kaže: „izvana gladac, unutra jadac“.

Kupio me jedan mladić i poklonio svojoj djevojci, ali nakon što su se posvađali, djevojka me dala svojoj babi. Baba me dala nevisti koja je išla susjedi na babine. Obabljena susjeda me poklonila svojoj sestri kojoj se krstilo dijete. Zatim sam završila u drugom selu kod nečije tetke čiji se sinčić pričestio. A onda sam otišla u Livno, budući da se mali tetkine prijateljice krizmao. Potom me njegova mater odnijela u Kupres gdje me udomila njezina rodica čija se kći udavala. A spomenuta kći ima dobru prijateljicu u Duvnu, pa me spremila k njoj. E, onda je toj prijateljici u tvom selu umrla baba pa sam išla na žalovanje. Zatim je baba iz te kuće vidjela tvoju malu i poklonila me njoj. Onda me tvoja žena uzela i izgovorila rečenicu koju sam do sada čula stotinu puta: Neka stoji kad neko dođe. I tako sam stajala sve dok me ti nisi pronašao.

– E, ja sam te pronašao i ja ću te sada pojesti, odgovorih joj, te je grubo otvorih, kako bih zadovoljio svoju strast za slatkim.

A onda iza sebe opet začuh glas, ne nježan, nego ljutit.

– Đava ti guzicu odnio, ništa se od tebe ne mere sakrit. Ali nema veze, jednako joj je davno prošao rok upotrebe kao i tebi, reče moja draga supruga.