Foto: Iva Bagarić/Tomislavcity

Postoje osobe koje imaju šesto čulo za neke pojavnosti. Jaga je tvrdila da dobro zna prepoznati što trudnice nose. Nevisti Anki je prorekla muško.

Jedno jutro dođe po strinu Cvitu sva usplahirena:

Poiti što god moreš prije, Anki je puko vodenjak!

Uskoro je ispred kuće mahala šudarom s glave i obznanila susjedima veselu vijest:

Rodio se sin! Ajte na rakiju!

U želji da oraspoloži muža Blagu, koji je bio nekako potišten poslije Antina odlaska od kuće, Jaga mu skinu kapu s glave pocikujući:

– Rodio nam se Jandre!

Znala je Jaga da će Dane tako nazvati sina, spominjao je to odnedavno. Volio je on strica i strinu i sad im je htio iskazati poštovanje, a za inat rođaku Anti koji se ne ponese sinovski prema roditeljima.

Strina Cvita se, na spomen imena Jandre, rastuži i skloni u svoju kuću. Iako je voljela Danu kao svoga i držala do zajedništva, nešto je zaboli kad ču da će se dječak zvati Jandre. Bila je to ona loša strana zajednice kad nemaš pravo ni na svoju bol, drugi ti je uzmu. Kao da joj netko upaljenu ranu začeprka iglom.

Mogli su i pričekat, ja mislim da će se moj Ante vratit i nadit svom ditetu u ćaćino ime? Dane meni ugađa po sebi radi ovi oko sebe, a ne razumi kako je meni zapravo? – šaptala je osluškujući vesele čestitare ispred Blagine kuće, u istom dvorištu.

Da je žensko kokad je ne bi popili! – oglasi se Genga veselo potežući gutljaj.

– Džaba ti je?–  popratiše uglas sve tri susjede – muško je muško!

„Nije bogat ko ima volova; već je bogat ko ima sinova“– Jaga je ponosno zborila pred Blagom nastojeći ga razveseliti, ali nije išlo:

– Bogat je ko ima saburnost – odgovori, iako je jako volio muške potomke.

Ne virujem u gatke i čaranje, to nije s Božje strane – hvalila se Jaga – ali ja nekako ositim. Sitila sam se skoro svakoj, samo nisam rodici Biki za prvo koje je rodila curom. Srićom da i nisam? Ko zna bi li je Prikopoljac odveo da nije rodila sina, pljunuti on, glavarast i prikookast.

– Patiši, Jage – opomenu je Blago – nije rakija za tvoju glavu, odveže ti se jezik priko mire. A muke se sitit šta je, od dvi vrste?

Ajd ugodi? Uvik mi zamiriš što sam namrgođena! – Jaga se u veselju šalila na svoj račun:

A, evo, ne valja ni kad sam rajetna! Ma, ajde Genge da jednu zapivamo, nije mi se mililo odavno ko danas!

– „Iz panja su udarile grane;
sin se rodi u Plemića Dane.“

Genga spremno izgovori smišljene deseterce  zauzimajući pjevački stav uz Jagu. Blagu je pjesma ugodno  ganula, ali zaustavi pjevanje:

Ne će se pivat prid mojom kućom, nije prošla godina mom Jandri! – odlučno zapovijedi – a malom smo se svi obeselili, Bože mu lipo zdravlje i svaku sriću.

Nek vam je živ i zdrav, i uzbrdo brz! – nazdravi susjed Juko.

Kad ga ja vidila, svaka ga srića vidila! –  Jukina žena izgovori običajnu čestitku i zakoraci na kućni prag.

Neka te tude! Nisu Anki još ni strožak prostrli! – opomenu je Jaga i potežući za rukav vrati s praga.

Sve je ovo iz prikrajka promatrala mlada Kosa pitajući se:

Di li će se meni sterat postelja kad rodim? A sve su prilike da ću rodit.

Iva Bagarić/Tomislavcity