Od kad izumiše internet, društvene mreže i ostale iskonice, parovi se sve više tako upoznaju – virtualno.
Svatko od nas znade bar dvojetroje njizi koji su se tako upoznali.
Nestade dobrog starog udvaranja, zavođenja, šarmiranja “oči a oči”…svega onoga što ašikovanju daje najveću draž.
Lako bi, evo, moglo izumr’t kao zaostali civilizacijski relikt.
Ne tako davno, po našim se selima, u svrhu udvaranja, koristilo i silo i prelo i kolo i šetnja i pivanja i pripivavanje.
Kao što je poznato, vaktile je pivanja (najskoli ganga), bila sastavni dio života uz koju se radilo, zabavljalo, zavodilo, slavilo, ženilo…
Ni jedan se dernek ne bi mogao zamisliti bez ganganja koje se orilo iz svakoga kraja šetališća; što iz muških, što iz ženskih grla.
Od svih uloga koje je imala, gangom se moglo iskazivati simpatija, ali i svađati se sa simpatijom oliti međusobno pripucavati.
Obično bi se koristilo već postojeće napjeve gange, no uvik postoje i ritki kreativci koji bi ih sklanjali ad hoc, ‘nako u ‘odu…prema potribi trenutka.
I uvik se znalo na koga se odnosi neka posebna pivanja, iza koje bi slidilo pripivavanje, odnosno pikantni, grleni odgovor u rimi.
Tako će momak bocnuti curu (najčešće onu na koju “trza” – simpatiju.
“Mini suknja kriveljive kosti,
čija li je Bože mi oprosti.”
Ona bi mu na to mogla pripivat:
“Vratilo ga nije valjo Titi,
tako će mu i kod mene biti.”
Dakako, ovo vridi samo ukoliko je dotičnog stvarno vratilo iz vojske, a, ako ne, našlo bi se već, za tu svrhu, pregršt urednih rima, ne boj se ti.
Interesantno da nisu samo gangaši znali ko kome piva i pripivava, nego skoro svi okupljeni.
Bila je to tema cilog sela.
I ne samo taj dan.
“Čuješ ovo…to ti on piva onoj Antišinoj…”
“A, dobro ti mu ona pripiva, sve joj đa…!”, divio bi se netko, obično ženskadija.
Čeljad bi se tako dobro “zabljovala” pogađanjem ko kome piva i zašto.
Najčešće bi pripivavanje slidilo mumentalno, pa odman znadeš koga se to cimnulo i odman čuješ odgovor.
Tako bi se objesna mlađarija međusobno naprišivali jedni drugima da bi se kadgod to izrodilo čak u prestanak veze, no to je bilo daleko riđe.
Najčešće je to bio znak sviđanja i svojevrsno učvršćivanje simpatije.
Najomiljenija muška ganga, bila je ona kojom se moglo sve opravdati, od nevire, do pijančevanja, pa nije čudno što se toliko puta orila.
“Ja baraba i moj ćaća bio,
ćaća sinu zanat ostavio”
Da sam muško naj bi volila toju, a nije loša ni ona:
“Sori jednu nije mrtva glava…”
Po volji je svim gangašima, pa smo ju, eto, ostavili za kraj da jače zazvoni ušima sjećanja dozivajući ih kroz vrleti vrimena.
Gangi je, na žalost, odzvonilo; doskora više neće biti ni onih koji su čuli za to, a kamo li onih koji bi je begenisali.
Ni po jada da su je potomci gangaša zaminili nečim boljim od cajki.😢

Biralo me/Tomislavcity

Foto: Hrvatski krški pašnjaci