Za razliku od babe što se krsti na spomenik Merđi, Bruce Lee-u i ostalim iskonicama, pokojni ćaća, koji je svom Merđanu tepao “Alat i Dorat”, svakako se ne bi krstio.
Neka i toga, ma, jopet… di su spomenici rašćiki, kumpiru, škripavcu, kupusu, piti, puri, mlaćenici… – rani koja je, za mnogo gladnog vakta, odranila i priranila naš krški kraj?
Ta, ni ga je Mercedes priranijo!
Kumpiri, kupus, pura… nisu ti ga to bili prilozi, veda glavno jelo.
(I dan danas)
Kako to? – čudi se neupućen svit.
Lipo.
Skuvaš kumpire, ocidiš i eto ti glavno i prilog i salata i desert. Sve u jednom.
Volja te prismočit s maslom, s mlaćenicom, slaninom, lukom…
Kuš bolje užine!
Na tržnicama metropole nema rašćike! Jedva i čuli za to. Zamisli!
Mo, kako nema rašćike, sunce ti žarko!
Još ajd, ajd što neki tamo kažu da “nema Bosne”, al, da nema rašćike…!
Kad je baba dočula da u bilon svitu nema rašćike, ne tide virovat dok nije nazvala sve do jednog sina. Da čuje – veli – iž njijovi usta. Svakog napobaška.
Računa – ko zna… možda nevista smaslala da nema samo da ne bi morala varit. Rašćika o sebe malo potvrda, pa je dure purginjat.
Povuci potegni, najpotlin ispade da stvarno nema rašćike. Samo blitve.
– Mo, kakva te blitva snašla, jadna ne bila! – krsti se baba – Pa, blitva je za krmad, a rašćika za čeljad. Diš to dvoje mišat, Bog te pomoga!
Alal ti rašćika, al, da ima svita što nije čuo za pitu… Eeej!!!
Popanu me ježurine od glave do pete.
Brate mili, pa, kod nas dica prije nauče reć “pita”, nego “tata”.
Pa, dok razoputiš da pita nije kolač, veda pita – najslasnija užina pod suncem, živ se satareš.
Nemoj mi se ni šalit s tizin da nema pite!
Undak nema ni Ercegovaca, Iruda ti!
Od kad dođoše u metropolu, počinula dušom!
Sada svi znaju za pitu “kumpirušu”, ne boj se.
Je da je to daleko od domaće pite, ma jopet – neka tebe!

Foto: Uz zahvalu FB stranici Svibić

Biralo me/Tomislavcity