– Ajde mi baba plicaj Petal Pan.
– A…?
– Petal Pan.
– Petar Panj?
– Petal Pa-a-a-n.
– Dobro, dobro. I šta on oće… toji Petar?
– To je, to je… on je… Vako leti po zlaku i, i…
– Ujmoca… pa, di će čovik letit po zdraku, Bog te pomoga!
– On je, baba, to je…jedan mali, on nije covik.
– Mali leti po zdraku? Dite?
– Aha. I, i…
– Imade li krila?
– Aha.
– Undak ti je to anđeo.
– Ni-ije!
– Pa, ja ko će drugi imat krila oslim anđela? Ljudi, bona, nemadu krila. Eto nemaš ji ni ti, ni ja, nit iko.
– Ima-a!
– Ko?
– Petal Pa-an!
– Taj mali, je li?
– Aha.
– Samo anđeli, bona, imadu krila. I tice i kokoše… ljudi jok. Štaj ti krila, de? Pa da isan smiri digdi u somić jal u banderu…
– Ima-a ! Khh…kh…
I opet je baba svojim “priknadanjem, nevalice ocvilila dite”.
– Ama, nemoj odman žalit, Bog ti lipi da… pa, baba te samo lipo pita, šta će mu krila, ništa drugo ne kažem.
– Ta-ako.
– Tako?
– Pa, pa, on… on tako uđe kloz plo-ozo-ol!
– Misusovo… Tribaju mu krila da uliđe kroz prozor?! Pa, šta ne uniđe na vrata ko Bog zapovida? Kroz prozor ulaze samo lopovi. Biće da je toji Petar lopov?
– Nije-e!
– Pa, što undak ulazi kroz prozor?
– Tako!
– Ujmoca… Undak ti to nije anđeo.
– Ha…?
– Ne znam, oko moje, di s to vidila, ali znaš i sama da čeljad nema krila i ne ulazi kroz prozor, et.
– Ulazi!
– Eto, kad ulazi, nek ulazi… Samo ja ne bi rada da mi kogod uliđe kroz prozor. Ta, nisu muve da ulaze kroz prozor, Bog te vidijo!
– A, on je… Petal Pan je nevidjiv!
– Nevidljiv?!
– Aha.
– Pundak ti to more bit samo anđeo. Ali… anđeli ti ne ulaze kroz prozor. Oni ti mogu prolazit kroz zidove, znaš.
– Mole i Petal Pan!
– Prolazit kroz zidove?!
– Aha.
– Undak je anđeo. Samo… Anđeli ti, nemadu imena. Nemere se, bona, anđel zvat Petar,
– Je-e-e… zove se Petal Pa-an! Khh, kh…
Sritna se baba opet “našla u puntu”, pa se bržebolje ispravi:
– Aj, dobro! Anđeo se zove Petar, de…
– Nije!
– Šta nije?
– Nije aneo.
– Nije anđeo? Pa, ja šta je undak?
– Khh…
– Ajde, rđa te ne tila… pa, šta stalno kmezaš. Ti i Petar… Brige me! More pored mene bit šta god oće. Ta, ne pita ist.
Malena je šutila duboko dišući. Nije baš razumila sadržaj ovog mini-monologa osim po tonu, pa nije znala kako bi reagirala.
‘Plakati ili ne plakati’, pitanje je sad.
Dok je grčevito mozgala, začu se dičji glas i ona jurnu “ki strila” u susret prijateljici zaboravljajući i Petra i Pana; babu i sve.
– Đadru i Petar Panj i ko ga ižinja! – promrsi baba – Nevidljivi mali s kriliman, a nije anđel… I pentra se kroz prozor. E, svašta ti budalom pada na pamet, Gospe Sinjska!

Biralo me/Tomislavcity