Uporno i uporno odbijala je baba pričati tužnu priču “Djevojčicu sa šibicama” ili, po babinu “Mala s ševerinim”.
“Samo s tizin dite rasplakalat, pa ko bi je undak ustavijo. Al, nemeš ti š njon na kraj … Obrlati te i iščeliši šta god namerači, bila ti ga ćikulada, bila priča.”
Stoga je poduzela sve mire predostrožnosti.
– Ali, da mi nisi potlje žalila! Oš li žalit, a?
Unuka spremno odmahnu glavom.
– Sigur? – priupita tobož strogo – Znan ja tebe… – pripriti joj kažiprstom.
Ona dvatriput kimnu, pa još toliko puta niječno zatrese glavom.
– Aj, dobro…
Udobno zavaljena u babinu krilu malecka naćulila uši ki zec kad začuje udaljene glasove.
– Toja ti je mala bila siroče… prez ćaće i matere, znaš. – započe, pa ne budi lina, još jednom pripriti da ne smi žalit.
Ona je šutila oborene glave, kao da je neško gadno skrivila.
Na spomen “siročeta prez ćaće i matere”, nije se više usudila išta obećati.
Videći kako se već pokunjila znakovito nabravši bradu, baba predloži da toju priču ostave za kašnje. “Pripovidi ću ti drugi put.”
– Ne-eću! Oću-u! – zakmeza unuka.
– Ama, žalit ćeš, bona, već vidin da oš.
– Ne-eću! – prošapta oborena pogleda, kako to čine svi lažljivci.
A, baba je toliko nastojala oko tog obećanja da se ditetu nadušilo žalit od pustog ponavljanja da “neće žalit”.
– Aj, dobro… – pomirljivo će ona popuštajući rogljeve šudara – Sritno dite bilo gladno, a nije imalo para, pa jamila nekoliko paketića šibica s ševerinim. A, kako biše Božić, računa da će se zar kogo smilovat, pa kupit…
– Nova godina-a! – ispravi je unuka.
– Nije veda Božić! U mene je Božić, tako da znadeš. Nit slavim Novu godinu, nit me to atresira. – pojasni nastavljajući – I tako ti sritnica cilu veče obijala tuđe pragove… Mo, kakvi! Niko ni da bi.
A, bilo studeno-o do Boga… Pusti smetovi, pusti mosuri vise s oluka… en, nako ko zimus kod nas, sićaš se?
Unuka kimnu.
– A, ona sritnica slabo obučena, prez rukavica… ruke joj pomodrile i ukočenile se.
Cilo je vrime krišom pogledavala unuku kojoj, ne samo da opasno podrhtavaše brada i donja usna, nego bi joj se već oteo i po koji glasan jecaj.
Baba se pretvarala da nije opazila.
– I šta će sritno dite veda, da zeru stepli ruke, kresala ševerin po ševerin dok ji nije sve potrošila. Najpotlje sila u snig i…
Unučica zarida, pa ju baba nježno privinu uza.
– Je si obećala babi da neš žalit, a? Ama, čućeš ti šta je bilo, oko babino, samo slušaj… – nježno ju pomilova po kosici i dlanom obrisa krupne suze – Najednoč ti se začuše ko niki praporci, pa niko svitlo…
Unuka u čudu poskoči u babinu krilu, al ne reče ništa.
– Sritnom dite pomisli da nije umrlo… Da je možda u raju…
Na spomen umiranja unučica se opet rastuži i zarida.
– Ma, čekaj, bona, pa nije još kraj priče! Čućeš ti! To je ona samo tako mislila… jerbo je bila ozebla, znaš.
Nespretno obrisavši suze člancima prstiju, uperi ona u babu molećiv pogled, kao da je prava sudbina, prave djevojčice sada u njenim rukama, odnosno usnama.
Malo je reć da je pogledom molila milost za sirotu djevojčicu.
Babi to, naravno, nije promaklo.
– A, tuda ti slučajno prolazijo neki ve-eliki bogatun kojem je (slučajno!) prije nekog vrimena, bilo umrlo dite. I baš slučajno biše curica. A, imala godina taman tu negdi ko tojoj maloj s ševerinim. Slučajno.
Kad je bogataš spazi nako smrznutu, tako mu se smililo da ju mumentalno uzejo k sebi… umisto ćeri. Razumiš!
Malecka se trže od radosna čuđenja još temeljitije brišući suzne oči.
Znala je ona kako priča završava i zato je s nekom plahom nadom zurila u babu…
Nije se usuđivala išta pitati da se baba ne bi pridomislila, pa jadnicu otpremila s ovoga svita, kao u glupom crtanom.
– I tako ti mala našla dobrog ćaću, a ćaća ćer. Dobro i njojzi i njeme. Eto ti, oko babino.
– A, kako je ona, baba… kako je, je…
– Mo, tako ti, bona, Bog sve lipo uredijo, nu. Najskoli jer biše Božić. – odgovori baba nestrpljivo, ne čekajući kraj pitanja.
Znala je da će se maloj svidit i “taka priča i taki Bogo”.
I nije se privarila.
Nakon par trenutaka tihog i intezivnog sabiranja dojmova, upita ona babu:
– A, kad ce, baba, Bozic? Je l blzo?
Bog zna šta li je omeračila tražit za Božić, kad je već Bogo tako dobar, kako baba tvrdi.

Biralo me/Tomislavcity