Petak, 16 Lipanj 2017 21:27

Muka zvana šišanje

Ocijeni sadržaj
(8 glasova)

 

K’o da ga gledam sad kako dugim koracima ispod Bokulušića kuće dolazi među nas, tada dicu okupljenu prid našom danas starom kućom. Bilo  je vrime za šišanje. U ruci mu velike starinske škare i ručna mašina što mu je neko donese iz Njemačke kako bi mogo u to vrime cilii zaseok držati pod kontrolom kada je u pitanju kosmušina. Nije mu bilo lako, a ni nama kada bi morali sist isprid njega na staru štokrlju i tako ostati mirni dvadesetak minuta u njegovim šakama. Dok  bi nas ručnom mašinom brstio uz duž i popriko, valjalo je ostati miran. Jadna li mu majka ko bi se mrdno ili kreno glavom - a nisi mogo da se ne pokreneš, pa ponekad i zajaučeš jer bi slabo podmazana mašina pokojnog rodijaka nekad znala više kose počupati nego ošišati, a to je bolilo gadno. Za svako pomicanje glavom išla bi dobra pleska, a i potezanje za uvo, a  onda opet namišćanje kako bi njemu odgovaralo.

Matere, koje bi uglavnom nadgledale rađu, su znale reći: " Dobro mu to skini i ne šćedi ga." Iz onolikog dugonje kad bi se prolomio glas: "Miruj kad sam ti reko!", srce bi stalo svakom od nas, a  zamotana pleska i potezanje za uvo je bilo upozorenje da s njim nema šale. Nakon što bi mašina pobrstila ono nesritne kose, rodijak bi zašo škaretinama oko ušiju da ostriže ono što bi prndeljilo na stranu, a mašinom se nije moglo dobaviti. Dok bi to činio od stra za uši, znali bi stiskati oči. Ali kad bi već došlo do toga znali smo da je rađa pri kraju i da je  došo red na drugoga "kostrešu", a bilo bi nas ponekad i po desetak. Nije mu bilo lako s nama drčulijom, a ni nama s njim dok bi prolazili muku tada zvanom šišanje. Za  jednog šišanja imo sam poveći žvorac na glavi, nešto poput današnjeg ležećeg policajca na kakvoj testi. Kad  je rodijak priko njega "naletio" onom svojom nepodmazanom i škripavom mašinom, zabolilo me tako da sam sve zvizde na nebu pribrojo i pri tom se još streso na štokrlji ko prazan ladnjak, a rodijak nakon toga videći  što je, poštedi me pleske i potezanja za uvo. Bog mu dao pokoj vični i laka mu zemlja, ko da nas je jednom ošišo iako je bilo mučno. Kad bi nekad bio zauzet nekakvim poslom, a imo ga je uvik priko glave, matere bi znale ne čekajuć odma pozvati neke druge, a među njima je znalo biti i žena koje su se tobože razumile u šišanje.  Dok bi nas oni šišali, nije bilo "torture", ali  valjalo je priznati da je  rodijakova rađa bila razlika od njiove ko nebo i zemlja. Nakon što bi nas on ošišo ličili smo na nešto, a  kada bi nas ovi drugi "ispriskakali" škarama - malo zastriži ovde, malo onde pa tako na priskak. Bože učuvaj, ko kad krupa obije kupus ili rašćiku. Nisi mogo od stra gledat, ali opet bi to rođo popravio, naravno, kad bi stigo.  I još da se zna da se u školu u to vrime  nije moglo doć nepodašišan. Tako je to nekada bilo i valja se i toga sititi.

 

Ante Đikić/Tomislavcity

Zanimljivosti - najnovije

Tra 23, 2018

Orlova stina: Planinarski pohod od…

Na Dan planeta Zemlje, koji se od 2009. godine…
Tra 23, 2018

Crkvena zvona odsvirala pjesme…

Najviši crkveni toranj u Nizozemskoj svirao je…
Tra 23, 2018

Naše ptice umiru ubijajući tenkove: U…

Jesu li tada iskomadana Hrvatska, a naročito…
Tra 20, 2018

Foto: Maturalna zabava učenika Srednje…

Večeras će u Hotelu Tomislav biti upriličena…
Tra 20, 2018

Dašak moga zavičaja: Mara - vatrogasac

Jedna od ljepših odlika duvanjskog „svita“ je…

Please publish modules in offcanvas position.

Free Joomla! template by L.THEME