Petak, 18 Studeni 2016 17:12

Razglednica iz Vukovara

Ocijeni sadržaj
(8 glasova)

 

Ne mogu uspravo stajati u pustoši razorenih kuća
Zloguk muk, krvava žbuka, beton, cigla, ruševine...
Nema ptica, nema ljudskih lica
Ne čuje se ni lavež pasa zatravljnih puta
Tek mačka podivljala od granata, luta

Pogledom bludim niz ulicu bez radosti
Sve se u meni buni protiv ljudske zlosti
Na one što prođoše i tragove krvave ostaviše

Stišan zašao duboko u izgubljen dan
S pogledom na izranjen vodotoranj
Kao da odnekud zloguka doluta

Slobodane šalji nam salate
Biće mesa klaćemo Hrvate.

Nitko neće saznati što me taklo tako
Pa sam tiho u hramu od pepela plako

Nit će saznati što sam tražio krijomice
I zašto sam skrivao lice od ponižene ulice

I nisam bio posljednji neću bit ni prvi
Što Vukovar nosi u srcu i Vuku u krvi

Lijepa moja nema ovdje poezije
San skamenjen ide da me kamenuje

Pod krvavim podnebesjem vidika
Molitva moja narasla do krika.

Ante Matić

 

 

Please publish modules in offcanvas position.

Free Joomla! template by L.THEME